Током дебате на телевизији Инсајдер, у којој су учествовали представници више изборних листа, пажњу је привукао пример који је Миљан Салата, представник „Студентске листе – Студенти побеђују”, навео покушавајући да објасни поскупљење радова приликом реновирања стана.
У дебати су учествовали Синиша Мали са листе „Александар Вучић – Уједињена Србија”, Владимир Обрадовић са листе „Европска Србија – Мариника Тепић, Здравко Понош”, Миљан Салата са листе „Студентска листа – Студенти побеђују” и Угљеша Марковић са листе „Ивица Дачић – Фактор стабилности”.
Говорећи о разлици у цени радова на почетку и током њиховог извођења, Салата је покушао да ситуацију дочара примером из свакодневног живота. Међутим, у свом објашњењу помешао је послове молера и керамичара, што је одмах изазвало реакцију Синише Малог.
„Уђе молер у кућу и каже овако: ‘Ја ћу да ти облепим ове плочице и то ће да кошта 500 евра.’ Ја кажем: ‘Добро, видимо се за две недеље.’ Вратим се за две недеље, молер каже: ‘Види, то је сад 1.500 евра’”, рекао је Салата.
На тај пример уследила је исправка, уз указивање на то да постављање плочица није посао молера, већ керамичара.
„Па ви као архитекта би требало да знате разлику између керамичара и молера. Толико о вашем знању. Доста кратак, али веома глуп пример”, поручио је Мали.
Овај телевизијски гаф отворио је питање колико су представници „Студентске листе” спремни да „аргументовано“ говоре о темама које превазилазе њихове унапред припремљене поруке. Ако неко ко се представља као архитекта у покушају да објасни поскупљење радова помеша молера и керамичара, онда је сасвим оправдано поставити питање колико су му уверљивији сложенији економски и државни предлози. Јер, грађани од оних који желе да воде државу с правом очекују знање, прецизност и одговорност — а не да се стручни гафови претварају у доказ компетентности.
Пулс Врбаса