Исплата по 6.000 динара грађанима Србије завршена је, али за једну групу прича тиме није завршена. Наследници преминулих грађана који су били носиоци права на бесплатне акције такође имају право на новац, али пут до њега може да буде знатно компликованији него што на први поглед изгледа.
Кључ се крије у оставинском решењу и није довољно само да у њему пише да сте наследник.
Шта се догађа када је власник бесплатних акција преминуо, а наследници сада желе да дођу до 6.000 динара који му припадају. Испоставља се да правоснажно оставинско решење само по себи не мора бити довољно – пресудно је шта у њему пише.
Званично објашњење делује једноставно.
Право на 6.000 динара имају и наследници преминулих грађана који су били носиоци права на бесплатне акције. За разлику од грађана који су се пријављивали преко портала Управе за трезор, наследници своје право доказују одговарајућом документацијом.
РТС је током исплате навео да је потребно правоснажно оставинско решење којим се доказује статус наследника и важећа лична карта. Међутим, постоји детаљ који лако може да промакне.
Да бисте располагали новцем који припада преминулом носиоцу права на бесплатне акције, од пресудног значаја је шта тачно пише у решењу о наслеђивању.
У њему би међу наслеђеном имовином требало да буду обухваћени право на новчану накнаду и право на пренос бесплатних акција које је покојник стекао као носилац права.
Ту настаје практичан проблем. У бројним оставинским поступцима породица се бавила станом, кућом, земљиштем, аутомобилом, банковним рачунима и другом познатом имовином покојника. Бесплатне акције нису нужно биле наведене међу имовином о којој се расправљало.
А банковни рачун и акције правно нису иста ствар. Ако сте, на пример, оставинским решењем наследили новац или рачун покојника у Банци Поштанска штедионица, то само по себи не значи да су тим решењем обухваћене и његове акције.
Акције су финансијски инструменти и воде се одвојено. Централни регистар хартија од вредности наводи да се пренос финансијских инструмената са покојника на наследника спроводи управо на основу правоснажног решења о наслеђивању.
То не значи да је наследник изгубио право на њих, нити на новац. Али значи да пут до 6.000 динара може да добије још један корак.
Ако је оставински поступак већ завршен, а накнадно се утврди да је покојник имао имовину која није обухваћена решењем, закон предвиђа поступак за накнадно пронађену имовину.
У пракси се најчешће говори о допунском оставинском решењу.
Члан 128. Закона о ванпарничном поступку предвиђа да се, када се након правоснажности решења пронађе имовина за коју се раније није знало да припада заоставштини, читава оставина не расправља поново.
Суд односно јавни бележник доноси ново решење којим се та накнадно пронађена имовина расподељује на основу ранијег решења о наслеђивању. Другим речима, наследник не остаје без права, али може да добије додатну процедуру.
Како доказати да је покојник имао бесплатне акције?
И за то постоји процедура. Ако породица нема документацију из које се види да је преминули био уписан као носилац права на бесплатне акције, за потребе оставинског поступка могуће је прибавити одговарајућу потврду.
Министарство привреде издаје копију потврде о упису у евиденцију носилаца права на бесплатне акције, која може да послужи управо у оставинском поступку.
Тек када се право покојника правилно утврди и обухвати решењем о наслеђивању, може се спровести пренос на наследника.
Ни пренете акције не морају аутоматски да значе и 6.000 динара
Постоји још једна важна „цака“. Сама чињеница да су акције покојника већ пренете на наследника у Централном регистру не мора аутоматски да значи да је на наследника пренета и ова новчана накнада.
Разлог је начин на који је септембарска исплата спроведена.
Новац из Акционарског фонда исплаћен је грађанима који су били евидентирани као носиоци права. Централни регистар је 22. септембра извршио исплату за 4.822.175 акционара, у укупном нето износу од готово 28,93 милијарде динара.
Међу тим лицима налазе се и преминули носиоци права. Зато наследник право на њихов новац мора да докаже одговарајућим решењем.
Ако постојеће решење обухвата акције, али не и право на новчану накнаду, наследник би пре одласка у банку требало да провери да ли му је потребно допунско решење.
Не идите у пошту
Још једна ситница може да уштеди непотребан одлазак на погрешан шалтер. Наследници ову накнаду не подижу на обичним шалтерима пошта.
За располагање наслеђеним новцем потребно је обратити се Банци Поштанска штедионица, уз важећу личну карту и одговарајуће правоснажно решење о наслеђивању.
Дакле, редослед за наследника који у свом решењу не види бесплатне акције или право на новчану накнаду није – правац банка.
Прво треба проверити шта је тачно обухваћено оставинским решењем, затим, ако је потребно, регулисати накнадно пронађену имовину, па тек онда тражити исплату.
Новац неће нестати ако поступак потраје
У целој овој административној заврзлами постоји и једна веома важна олакшавајућа околност. За новац који се исплаћује из Акционарског фонда нема рока за подизање.
То га разликује од 6.000 динара који су грађанима исплаћивани из буџета након пријаве преко Управе за трезор. За ту групу рок за подизање новца је годину дана.
Наследник зато не би требало да страхује да ће право изгубити само зато што мора да прибави додатну документацију и да поступак неће бити завршен за неколико дана. Али случај показује колико једна наизглед неважна ставка у документу може да промени читаву процедуру.
Можете бити неспорни наследник преминулог, имати његово правоснажно оставинско решење у рукама и ипак не моћи одмах да подигнете 6.000 динара. Пресудно је шта је у том решењу заиста наведено.
Извор: 24седам.рс/нсуживо.рс