Телефон, таблет или телевизор данас су готово неизбежан део свакодневице, па није необично да и најмлађи показују интересовање за њих. Понекад је довољно пустити цртани филм да би се дете умирило, док родитељ на тренутак заврши обавезе. Али шта се дешава када екран постане главни начин забаве?
У најранијем узрасту деца свет упознају кроз игру, додир, покрет, разговор и посматрање људи око себе. Управо зато је важно да имају довољно времена за активности које подстичу њихов развој. Претерано време пред екраном може да потисне игру, физичку активност, разговор са родитељима, а нарочито да утиче на навике спавања.
Посебну пажњу треба обратити на најмлађе. За бебе и децу до две године екран није потребан као редовна активност, осим видео-позива са блиским особама. Деци од две до пет година препоручује се ограничено време пред екраном, до једног сата дневно, при чему је мање углавном боље. Важно је и шта гледају, да ли је садржај прилагођен њиховом узрасту и да ли одрасла особа разговара са њима о ономе што виде.
Ипак, није све у бројању минута. Дете које гледа цртани филм док родитељ седи поред њега и објашњава шта се дешава има другачије искуство од детета које сатима само прелази са једног видеа на други. Садржај, начин гледања и породичне навике подједнако су важни.
Али немојте заборавити да малишанима није потребан екран да би им било занимљиво. Коцкице, сликовнице, играње лоптом, цртање, разговор и обичне кућне активности могу да буду праве мале авантуре. Понекад је и најзанимљивија игра управо она у којој одрасли мисле да се ништа посебно не дешава.
Наравно, родитељи не морају да буду савршени нити да се осећају кривим ако дете понекад погледа цртани филм. Важно је да екран не постане главни начин забаве, утехе или успављивања.
Пулс Врбаса