Постоје године које промене судбину једног града. За Врбас је то била 1945. година. Завршетком Другог светског рата започело је једно од најзначајнијих поглавља у историји овог места – послератна колонизација, која је трајно изменила његову демографску, привредну и друштвену слику.
Доношењем Закона о аграрној реформи и колонизацији, 23. августа 1945. године, створени су услови за организовано насељавање становништва у Војводину. У наредним годинама, најинтензивније у периоду од 1945. до 1948, у Врбас су стизале породице из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Лике, Кордуна, Баније, Далмације и других крајева тадашње Југославије. Са собом нису доносили само скромну имовину, већ и успомене на завичај, своје обичаје, говор, песме и снажну веру да се и после великих страдања може почети изнова.
Послератне године нису биле лаке. Многе куће у Врбасу остале су празне након ратних збивања и одласка великог дела немачког становништва. У те домове улазиле су породице које су и саме носиле терет рата и неизвесности. За већину њих, долазак у бачку равницу значио је сусрет са потпуно другачијим светом – после планинских предела, камена и крша, дочекала су их непрегледна поља, плодна земља и широки хоризонти.
Није било лако започети живот испочетка. Требало је упознати нову средину, обрадити непознату земљу, изградити дом и створити осећај припадности. Али управо су рад, истрајност и породична слога били оно што је многим колонистима помогло да Врбас временом прихвате као свој нови завичај.
Са новим становницима стизала је и богата разноликост. У град су се досељавали људи различитих навика и обичаја, али их је повезивала иста жеља – да својој деци обезбеде сигурнију будућност. Тако су се у Врбасу сусретали обичаји Црне Горе, Херцеговине, Босне, Лике, Кордуна, Баније и других крајева, стварајући нови слој идентитета града.
Године су пролазиле, а разлике су постепено уступале место заједничком животу. Деца колониста и староседелаца расла су у истим улицама, седела у истим школским клупама, радила у истим фабрикама и стварала породице. Врбас је постајао њихов заједнички дом, а приче о завичајима полако су постајале породично наслеђе које се преносило са колена на колено.
Послератна колонизација зато није само историјски податак или статистика. То је прича о људима који су, упркос тешким околностима, имали снаге да почну испочетка. Њихов рад, упорност и вера у будућност уграђени су у развој Врбаса, баш као што су то пре њих чиниле генерације које су овај град стварале кроз претходне векове.
Историја Врбаса није прича о једном времену, нити о једном народу. Она је прича о људима који су, сваки у свом времену, остављали траг. Послератни колонисти били су једна од тих генерација – генерација која је, градећи нови живот, помогла да Врбас постане град какав данас познајемо.
Пулс Врбаса