Градови своју историју не чувају само у музејима и старим фотографијама. Чувају је и кроз називе улица, који подсећају на људе чија су дела обележила једно време. У Врбасу, једна од таквих је Улица Исе Секицког, име које чува сећање на човека који је, заједно са братом Младеном, био део илегалног покрета отпора током Другог светског рата.
У годинама мађарске окупације Бачке, отпор није значио само оружану борбу. Подједнако важну улогу имали су људи који су организовали илегалну мрежу, преносили поруке, умножавали забрањени материјал и обезбеђивали сигурна места за састанке. Међу њима су били и браћа Секицки.
Иса Секицки био је један од организатора врбаске илегале. Према историјским записима, управо је он предложио да кућа Драгутина Раданова Бапе постане централна илегална база у Врбасу. Та одлука показала се као један од важних корака у организовању покрета отпора, а Бапина база остала је један од најпрепознатљивијих симбола тог времена.
У борби за слободу уз Ису је био и његов брат Младен. Заједно су учествовали у умножавању и ширењу илегалног листа Слободна Војводина, као и у другим активностима које су повезивале врбаске илегалце са ширим покретом отпора. Сваки такав задатак носио је опасност, јер су окупационе власти сурово кажњавале свакога ко је пружао помоћ покрету.
Судбине браће Секицки испреплетене су са судбинама Драгутина Раданова Бапе, Миливоја и Персе Чобански и бројних других Врбашана који су, свако на свој начин, допринели отпору окупацији. Заједно су исписали једно од најтежих, али и најзначајнијих поглавља историје града.
Данас, када пролазимо Улицом Исе Секицког, ретко помислимо на човека чије име носи. Ипак, она је више од назива на табли – она је подсетник на време када су храброст, поверење и спремност на жртву били темељи борбе за слободу. Управо зато прича о Иси и Младену Секицком остаје нераскидиви део историје Врбаса и сећање на људе који су својим делима оставили траг који ни време није избрисало.
Пулс Врбаса