Кућа није само кров над главом, намештај и уредно сложене ствари. Кућа је место где нас неко чека, где мирис ручка подсећа на детињство и где и најобичнији разговор за столом може да постане успомена коју памтимо целог живота.
Многи од нас се сећају бакине кухиње, дедине столице у дворишту, недељних ручкова и гласова који су испуњавали дом. Тада нам је све то деловало обично, као нешто што се подразумева. Тек касније схватимо да су управо ти мали тренуци били оно највредније што смо имали.
Дом не чине скупи зидови, већ људи који у њему живе. Ни највећа кућа не може да надокнади недостатак топлине, разумевања и блискости. А понекад је довољна и мала соба да бисмо се осећали богато, ако у њој има љубави и искреног осмеха.
Зато не треба да чекамо посебне прилике да окупимо породицу, позовемо драге људе или седнемо за исти сто. Не мора све да буде савршено припремљено. Понекад су најлепши тренуци они који настану спонтано, уз кафу, разговор и смех.
Јер кућа је место на које се враћамо, али дом је оно чему се радујемо. А највеће богатство није у томе колико простора имамо, већ ко нас у том простору чека.
Пулс Врбаса