Бивши високи функционери Ослободилачке војске Косова, Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими, проглашени су кривим за ратне злочине почињене током оружаног сукоба на Косову и Метохији и северу Албаније 1998. и 1999. године.
Пресуда је изречена пред Специјализованим већима Косова у Хагу, након вишегодишњег судског поступка против некадашњих команданата и политичких представника ОВК.
Судско веће је Хашиму Тачију изрекло јединствену казну од 25 година затвора, у коју ће бити урачунато време које је већ провео у притвору. Према појединачним тачкама оптужнице, Тачи је оглашен одговорним за противзаконито лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство.
Јакуп Краснићи осуђен је на јединствену казну од 25 година затвора, Кадри Весељи на 18 година, док је Реџеп Сељими добио казну од 13 година затвора.
Председавајући судског већа Чарлс Смит навео је да је суд утврдио кривичну одговорност све четворице за ратне злочине противзаконитог лишавања слободе, суровог поступања, мучења и убиства.
Према образложењу пресуде, судско веће је закључило да су оптужени, заједно са другим припадницима ОВК, делили заједнички кажњиви циљ који је подразумевао нападе на лица која су унутар албанске заједнице означавана као противници, шпијуни или „колаборационисти“.
Смит је истакао да четворица оптужених нису сами извршавали сва кривична дела, већ да су деловали у оквиру шире структуре, при чему су имали различите функције и положаје унутар ОВК. Према оцени већа, њихово деловање допринело је спровођењу политике која је омогућавала кажњавање противника без одговарајуће контроле и санкционисања починилаца.
У делу пресуде који се односи на Хашима Тачија, суд је навео да је имао значајну улогу у креирању и спровођењу политике усмерене против лица која су означавана као „колаборационисти“. Суд је такође утврдио његову личну повезаност са одређеним кривичним делима.
За Кадрија Весељија наведено је да је имао значајну улогу у спровођењу заједничког кажњивог циља, као и да је подстицао и учествовао у појединим кривичним делима.
Када је реч о Реџепу Сељимију, судско веће је посебно разматрало његову улогу у успостављању и функционисању оперативних зона и јединица ОВК. Иако само формирање тих структура није оцењено као кривично дело, суд је навео да је Сељими обилазио оперативне зоне, примао извештаје о лицима означеним као сумњива или сарадници српских власти, а затим, према налазима већа, подстицао и учествовао у извршењу појединих кривичних дела.
Јакупу Краснићију суд је приписао значајну улогу у јавном представљању ОВК. Према образложењу пресуде, његова саопштења, политичке изјаве и друга јавна обраћања коришћена су за подстицање поступања према лицима која су означавана као противници. Суд је посебно указао на изјаве у којима су помињане ликвидације и кажњавање „колаборациониста“.
СТОТИНЕ ЉУДИ ПРОШЛЕ КРОЗ ЛОГОРЕ ОВК
Један од кључних делова пресуде односи се на противзаконито лишавање слободе. Судско веће је утврдило да је најмање 385 људи било произвољно лишено слободе, иако нису активно учествовали у оружаним сукобима.
Према налазима суда, случајеви су обухватили 14 општина на Косову и две области на северу Албаније.
Затвореници су, како је наведено у пресуди, били држани у објектима под контролом ОВК. Међу њима су били Срби, Роми и косовски Албанци. Суд је навео да су поједини затвореници били везивани, имали повезе преко очију, били ударани и вређани, док су им одузимане личне ствари.
Посебно је истакнуто да за део жртава нису пронађени убедљиви докази који би потврдили да су сарађивале са српским снагама, иако су од стране припадника ОВК означаване као шпијуни или „колаборационисти“.
Када је реч о суровом поступању и мучењу, суд је утврдио да је најмање 348 људи било изложено суровом поступању, док је за најмање 303 лица доказано да су била подвргнута мучењу.
У образложењу су описани различити облици злостављања затвореника, укључујући поновљена пребијања и ударање различитим предметима. Наведено је и да су поједини затвореници били обешени за ноге и тако мучени, док су неки преминули услед последица злостављања.
УТВРЂЕНА СМРТ НАЈМАЊЕ 96 ЉУДИ
Судско веће је разматрало и случајеве убистава која су се, према утврђеним чињеницама, догодила у периоду од априла 1998. до 20. јуна 1999. године.
У 12 општина на Косову и једној области на северу Албаније, припадници ОВК су, према налазима суда, радњама и пропустима изазвали смрт најмање 96 људи који нису активно учествовали у непријатељствима.
Смит је навео да су тела појединих жртава пронађена у стању које је указивало и на додатно нарушавање њиховог личног достојанства.
Суд је, међутим, направио разлику између утврђених ратних злочина и ширих навода о злочинима против човечности. У пресуди је наведено да Тужилаштво није ван разумне сумње доказало оптужбе које су се односиле на прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиства и присилне нестанке као злочине против човечности.
Такође је наведено да се поступак није бавио питањем легитимности ОВК, нити политичким циљем те организације да се избори за независност Косова. Предмет суђења били су конкретни наводи и чињенице које су се односиле на кривичну одговорност четворице оптужених.
ПОСЕБНА ПАЖЊА НА БЕЗБЕДНОСТ СВЕДОКА
Током изрицања пресуде суд је указао и на околности у којима је вођен поступак, укључујући наводе о застрашивању сведока.
Према извештајима из Хага, уочи изрицања пресуде у граду је појачано присуство присталица бивших команданата ОВК. У Хаг су пристизали Албанци из различитих делова Европе, док су за дан изрицања пресуде најављена и окупљања њихових присталица.
Пресуда представља један од најзначајнијих судских поступака пред Специјализованим већима Косова, формираним за процесуирање кривичних дела повезаних са периодом оружаног сукоба на Косову и Метохији.
Пулс Врбаса