Када се говори о развоју Врбаса, најчешће се помињу фабрике које су обележиле XX век. Међутим, много пре њих, појавили су се људи који су препознали потенцијал овог места и својим радом поставили темеље будуће индустрије. Захваљујући њима, Врбас је израстао из занатског и пољопривредног насеља у значајан привредни центар Бачке.
Након што је почетком XIX века Велики бачки канал отворио нове могућности за трговину и развој, у другој половини XIX века појављују се и први већи индустријски подухвати. Међу људима који су обележили то време био је Сајди Липота, који је 1865. године подигао прву кудељару у Врбасу. Оснивање тог погона означило је почетак организоване индустријске производње у месту и представљало важан корак ка привредном развоју.
Само неколико година касније, 1872. године, значајан допринос дао је Јакоб Лењи, трговац јеврејског порекла. Куповином мањих погона за производњу уља и њиховим развојем поставио је темеље уљарске индустрије у Врбасу. Управо из тих почетака касније ће се развити производња по којој ће град бити препознатљив и у наредним деценијама.
Крај XIX века обележио је и Јаков Милер, предузетник који је развио циглане у Врбасу. Од 1882. до 1891. године подигао је три циглане, чији су производи уграђивани у куће, јавне зграде и привредне објекте широм овог краја. У време када се Врбас убрзано ширио, његов рад био је један од важних ослонаца грађевинског развоја.
Иако су се времена мењала, а фабрике добијале нове власнике и нова имена, трагови ових људи остали су дубоко уписани у историју града. Они нису градили само производне погоне – градили су темеље привреде на којима се Врбас развијао деценијама.
Можда се њихова имена данас ређе помињу, али без Сајдија Липоте, Јакоба Лењија и Јакова Милера, прича о настанку индустријског Врбаса не би била потпуна. Управо су њихова предузимљивост, визија и спремност да улажу у развој оставили траг који је надживео читаве генерације.
Пулс Врбаса