Немачка индустрија, деценијама ослонац највеће европске привреде, наставља да губи радна места забрињавајућом брзином.
У прерађивачком сектору сваког месеца нестане приближно 15.000 послова, док су аутомобилску индустрију, машиноградњу и производњу метала погодили најдубљи резови. Подаци са објаве немачког листа „Јунге Фрајхајт“ нису претерани – потврђују их Савезна агенција за рад и водећи немачки привредни институти.
Током 2025. године угашено је 177.000 индустријских радних места, па је крајем децембра у прерађивачком сектору било запослено око 6,5 милиона људи. Аутомобилска индустрија и њени добављачи изгубили су 52.000 радника, машиноградња 28.000, а метална индустрија још 24.000. Председница Савезне агенције за рад Андреа Налес упозорила је да се смањење броја запослених наставило и ове године, док су добици у другим гранама недовољни да надокнаде губитке из индустрије, преноси немачки недељник „Виртшафтсвохе“.
Најновија анализа консултантске куће EY показује да је немачка индустрија од 2019. године изгубила више од 340.000 радних места, односно око шест одсто укупне радне снаге. Најтежи ударац претрпела је аутомобилска индустрија, у којој је за седам година нестало приближно 126.000 послова. Фолксваген, БМВ, Мерцедес, Бош, ZF и други велики произвођачи и добављачи већ су најавили нова смањења броја запослених, мере штедње и премештање појединих послова на јефтинија тржишта. Ројтерс наводи да се даља затварања погона више не могу искључити.
Узроци нису само циклични. Немачке компаније годинама упозоравају на високу цену енергије, пореско оптерећење, споре административне поступке и све оштрију конкуренцију из Кине. Домаћа потражња је слаба, извоз трпи због трговинских сукоба и америчких царина, док немачки произвођачи аутомобила губе део кинеског тржишта на којем су некада имали готово неприкосновен положај. Генерална директорка Савеза немачке индустрије Тања Генер оценила је да је стање „критично“, упозоравајући на опасност од постепене деиндустријализације.
У статистици су се појавили први знаци предаха, али још не и сигуран опоравак. Савезни завод за статистику забележио је у мају раст индустријске производње од 0,9 одсто у односу на април, пре свега захваљујући аутомобилској индустрији. Ипак, производња без енергетике и грађевинарства и даље је била један одсто слабија него годину раније. Током целе 2025. године индустријска производња пала је за 1,1 одсто, док је у енергетски интензивним гранама остала готово 18 одсто испод нивоа из 2021. године, показују подаци Дестатиса.
Повремени раст поруџбина зато још не мења ширу слику. Криза је захватила управо гране на којима је изграђен немачки привредни модел – аутомобиле, машине, хемију и метал. Уколико Берлин не обезбеди повољнију енергију, једноставније прописе и услове за нове инвестиције, садашње укидање радних места могло би постати трајно пресељење производње. Немачка више не расправља само о пролазном успоравању, већ о томе колико ће од њеног некада моћног индустријског језгра остати у земљи.
VestiOnline