Српска православна црква и њени верници данас, 5. новембра, обележавају празник посвећен Светом апостолу Јакову, познатом и као Јакову, брату Господњем. Његов живот остао је упамћен по скромности, строгом посту, молитви и великој оданости хришћанској вери.
Према хришћанском предању, Свети Јаков био је један од седамдесеторице апостола и син праведног Јосифа, због чега је називан братом Исуса Христа. Посебно се истакао својом праведношћу и смирењем, а предање га памти и као првог епископа Јерусалима.
Његов живот био је обележен великом уздржљивошћу. Верује се да није користио месо ни уље у исхрани, већ да је живео веома скромно, хранећи се хлебом и водом. Молитва и помагање ближњима били су важан део његовог живота.
Обичаји и веровања
Народно предање за овај празник везује обичај да се помогне онима којима је помоћ потребна. Верује се да на данашњи дан треба показати доброту и милосрђе, било кроз лепу реч, савет, храну или конкретну помоћ човеку који се нашао у невољи.
Верници се Светом апостолу Јакову обраћају молитвама за здравље, мир, снагу и благослов у породици. Празник нас подсећа да су вера, скромност и брига о другима вредности које треба неговати свакога дана.
Свештеничко предање и народни обичаји посебно истичу поруку овог празника: добро дело учињено искрено и од срца има велику вредност.
ПУЛС ВРБАСА