Уводи се депозит на лименке у Србији? Нове промене у продавницама!

ЛИМЕНКЕ
Фото :Pixabay

Подели:

Куповина сокова и пива ускоро би могла да носи и мали додатни трошак – кауцију од 10 до 15 динара по амбалажи!

Истовремено, та кауција се у потпуности враћа потрошачу када празну боцу или лименку донесе назад у продавницу.

Реч је о депозитно-рефундном систему који је Министарство заштите животне средине најавило за 2027. годину, а који би требало да реши проблем који досадашњи модел рециклаже није успео да отклони.

Председница Алијансе за циркуларна паковања Јелена Петљански каже да је принцип једноставан.

– Приликом куповине пића у једнократној амбалажи потрошач плаћа депозит. На пример, 10 динара за мању, односно 15 динара за већу амбалажу. Када празну амбалажу врати на предвиђено место, депозит му се враћа. Поврат средстава биће у продајним објектима, путем аутомата за прихват амбалаже.

Трговци имају једну од кључних улога у функционисању система, јер управо код њих грађани враћају амбалажу и остварују повраћај депозита. Са друге стране, произвођачи финансирају функционисање система кроз накнаде, док посебна непрофитна депозитна организација управља читавим процесом, организује логистику, прати токове амбалаже и обезбеђује транспарентност система – објашњава Петљански.

Депозитни систем заснива се на принципу проширене одговорности произвођача, што значи да највећи део финансијског терета сноси индустрија која амбалажу пласира на тржиште.

– Систем се финансира из више извора – кроз накнаде које плаћају произвођачи, кроз приход од продаје прикупљеног материјала, као и од депозита за амбалажу која није враћена у систем. Држава нема улогу финансијера, већ регулатора. Њена одговорност је да успостави јасан законски оквир, обезбеди надзор и створи услове за равноправно учешће свих актера.

Трговци организују пријем амбалаже, док грађани омогућавају да се вредни материјали врате у производни циклус уместо да заврше на депонијама или у природи. Управљање системом биће поверено посебној непрофитној депозитној организацији – каже Петљански.

Струка сматра да је најреалније фазно увођење ових мера – прва фаза би обухватила ПЕТ амбалажу и лименке, а затим стакло и вишеслојну картонску амбалажу.

 

 

информер.рс