Претходних дана, услед изразито лоше и критичне хидролошке ситуације на реци Дунаву, која је директно проузроковала негативне ефекте и на бачком делу Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, у медијима се појавило више објава различитих „стручњака за све“, који су одједном постали и „експерти за водне ресурсе“.
У тим објавама се константно истиче да ЈВП „Воде Војводине“ наводно ништа није радило на припремама за климатске промене и борби против суша, као и да су потпуно неспремно дочекали овогодишњи рекордно низак ниво Дунава.
Саопштење ЈВП ‘’Воде Војводине’’ преносимо у целости:
Од 1876. године, када је започето систематско мерење нивоа Дунава, оваква хидролошка ситуација није забележена и са пуним разлогом може се назвати историјском.
Зато је неопходно да се грађани упознају са чињеницама и конкретним мерама које су „Воде Војводине“ предузимале претходних година.
Црпна станица Бездан изграђена је 1957. године, са пројектованом минималном котом захватања воде од -29 центиметара у односу на нулу водомерне летве у Бездану, за сва три инсталирана агрегата.
„Воде Војводине“ су пре десетак година уговориле и исходовале пројектну документацију за обнову грађевинске конструкције и замену старих агрегата новим, већег капацитета, који би имали могућност захватања воде до коте -100 центиметара у односу на нулу водомерне летве у Бездану.
Пројектну документацију израдио је „Енергопројект – Хидроинжењеринг“ из Београда, компанија са више од 75 година искуства у реализацији оваквих, али и знатно већих пројеката.
Важно је нагласити да одређивање минималне коте захватања воде није била произвољна одлука било ког директора, руководиоца нити запосленог у ЈВП „Воде Војводине“. Реч је о стручном прорачуну заснованом на до тада доступним подацима о нивоима воде у Дунаву и међународно признатим методологијама за процену утицаја климатских промена.
Радови на реконструкцији изузетно су сложени. Они подразумевају разбијање армирано-бетонске темељне плоче дебљине веће од једног метра, ископ до нове, ниже коте, израду нове армирано-бетонске плоче и формирање црпилишта према карактеристикама нових агрегата већег капацитета од постојећих – и све то у веома ограниченом простору постојећег црпилишта.
„Воде Војводине“ су током претходних осам година завршиле реконструкцију два од укупно три агрегата.
А када се има у виду то да је претходни рекордно низак ниво Дунава, достигнут 2022. године, износио -103 центиметра, јасно је да су реконструисани агрегати били прилагођени и за рад у таквим условима.
Упоредо са реконструкцијом Црпне станице Бездан, током претходних десет година интензивно се радило на изградњи нових регионалних система за наводњавање.
Њихов број повећан је са пет, колико их је било 2016. године, на десет у овој години, док су још два система у завршној фази изградње, чиме ће њихов укупан број бити повећан на дванаест.
Преко Абу Даби фонда изграђени су нови објекти и канали за додатно наводњавање више од 100.000 хектара.
Такође, преко Фонда за пренамену система за одводњавање изведени су радови на 49 система у 25 локалних самоуправа, чиме је створена могућност за потенцијално наводњавање додатних више од 80.000 хектара.
Ова улагања допринела су повећању броја корисника система за наводњавање, што се огледа и у расту наплаћених накнада за наводњавање — са 90 милиона динара у 2016. години на 151 милион динара у 2025. години.
Имајући у виду све веће потребе и промене хидролошких услова, препознато је да је неопходно изградити нову, додатну црпну станицу на подручју Бездана.
Израда пројектне документације уговорена је са „Хидрозаводом ДТД“ из Новог Сада, који такође има вишедеценијско искуство, дуже од 75 година, у пројектовању оваквих објеката. Ова компанија учествовала је и у изради оригиналних пројеката за потребе изградње Хидросистема ДТД.
Као и код реконструкције постојеће црпне станице, одређивање кота и капацитета није била произвољна одлука било ког директора, руководиоца нити запосленог у ЈВП „Воде Војводине“, већ резултат стручних прорачуна заснованих на доступним подацима о нивоима воде и међународно признатим методологијама за процену утицаја климатских промена.
Пројектна документација је до сада израђена на нивоу ПГД – Пројекта за грађевинску дозволу и предата је на исходовање дозволе непосредно пре почетка овог критичног периода.
Дакле, пројектну документацију нису израђивале нове, неафирмисане нити тек основане пројектантске куће. Радили су је стручњаци и компаније које иза себе имају деценије искуства и бројне реализоване пројекте, како у Србији тако и у иностранству.
Дефинитивно се не може рећи да се ЈВП „Воде Војводине“ и Хидросистем ДТД нису припремали за последице климатских промена и борбу против суше.
Оно што се тренутно дешава јесте велика природна катастрофа, која се огледа у изузетно ниском нивоу Дунава. У само једном паду ниво реке оборио је претходне негативне рекорде за готово 70 центиметара. На водомерној летви у Бездану измерено је -169 центиметара.
То је ниво воде који је далеко испод физичких и техничких пројектних карактеристика водозахвата у Бездану и Богојеву.
Ако смо ми из ЈВП „Воде Војводине“, према наводима појединих медијских „експерата за водне ресурсе“, нестручни и одговорни за тренутну хидролошку ситуацију на Дунаву у Србији, поставља се једноставно питање:
Како је могуће да исте или још теже проблеме имају Мађарска, Румунија и Бугарска?
Да ли то значи да су „Воде Војводине“ одговорне и за стање Дунава у тим државама?
Тренутно имамо ситуацију у којој су три нуклеарне електране у три различите државе принуђене да раде на минималним или испод минималних капацитета, иако у својим земљама обезбеђују знатан део производње електричне енергије.
Како је могуће да тако важни објекти, чија је вредност и стратешки значај вишеструко већи од Хидросистема ДТД, остану без довољних количина воде.
Да ли то значи да су и тамошњи стручњаци „неспособни“, како се сада тврди за ЈВП „Воде Војводине“?
Или је ипак време да схватимо да није све последица људског фактора и да постоје природне појаве које човек не може у потпуности да контролише?
Тренутно смо сви погођени природном катастрофом до сада невиђених размера.
У истим тим земљама забележене су обуставе речног транспорта, рестрикције у снабдевању електричном енергијом, проглашења ванредних ситуација и обуставе рада појединих привредних система.
Дакле, проблем није локалан. Он је регионалан и последица је екстремних хидролошких услова који су погодили читав слив Дунава.
И док трају критике, ми радимо.
Док се по медијима пише о „неспремности“ и „незнању“ људи који деценијама раде у сектору водопривреде, ми смо претходних дана даноноћно радили на проналажењу решења.
И успели смо. Омогућено је поновно покретање једног агрегата на Црпној станици Бездан при коти од -159 центиметара у односу на нулу водомерне летве у Бездану. То је готово 60 центиметара испод пројектованог минималног радног режима.
Истовремено, продубљујемо канал који доводи воду из Дунава, изградили смо земљану брану и на њу поставили мобилне пумпе – такозване БАП-ове, које пребацују воду иза бране. На тај начин вештачки подижемо ниво воде у зони црпне станице и доводимо га у режим у којем је могућ рад агрегата.
Поново имамо убацивање свеже воде у Велики бачки канал.
Дакле, док други траже кривце, ми тражимо решења.
А ако не верујете нама, питајте грађане Бездана.
нсузиво.рс