Завичај није само тачка на мапи. То је улица у којој смо одрастали, школско двориште, комшија који све зна, мирис домаће кухиње и онај познати пут којим можемо да идемо и затворених очију.
То је место где нас људи препознају и пре него што се представимо, где нас и после десет година питају: „А чији си ти?“ И, наравно, где увек има неко ко зна шта смо радили јуче!
Можемо да путујемо, упознајемо свет и стварамо нове успомене, али завичај има посебно место у нама. Ту су наши корени, породица, пријатељи и успомене које време не може да избрише.
Зато чувајмо свој завичај, његове обичаје, језик, људе и традицију. Јер није важно само одакле смо кренули, већ и да никада не заборавимо своје корене.
А завичај? Он нас увек чека. Чак и када одемо само до продавнице, неко ће нас сигурно зауставити да попричамо!
Пулс Врбаса