„Значи, ја сам, брате, хтела нешто да ти кажем, овај… разумеш ме?“ Звучи познато? Сигурно сте бар једном чули овакву реченицу, а можда сте је и сами изговорили!
Поштапалице су оне мале речи које нам се неприметно увуку у говор, па их користимо толико често да понекад ни сами не приметимо колико их понављамо. „Значи“, „овај“, „мислим“, „буквално“, „реално“, „брате“, „разумеш“ — свака има своје место, али када се нађе у готово свакој реченици, разговор постаје права мала језичка авантура.
Неко не може да започне реченицу без „значи“, неко сваку причу зачини са „реално“, а има и оних који на сваких неколико секунди проверавају да ли их разумемо. Као да ће разговор престати ако не убаце још једно „мислим“!
Наравно, поштапалице нису крај света. Често нам помажу да добијемо неколико секунди да саберемо мисли или једноставно постану навика. Проблем настаје када због њих заборавимо да понекад и тишина може да буде сасвим добар део разговора.
Зато, драги читаоци, следећи пут када ухватите себе да сте у једној реченици три пута рекли „значи“, застаните на тренутак. Не морате сваку паузу да попуните речима!
А ми на Пулсу Врбаса настављамо да се бавимо занимљивостима нашег језика, јер и о свакодневном говору има много тога да се каже. Реално… значи… знате већ!
Пулс Врбаса